Oluja

Daleko sam od doma... Mislim na kucu, ognjiste, mesto pored osobe koju volim, a ne na Doma u BDSM svetu. Nije on meni Dom, on je meni Gospodar. I volim ga bezgranicno. Volim ga najvise na svetu, i ne znam sta bih bez njega radila.

On je jedna od onih pravih, iskrenih ljubavi. Mislila sam da je ljubav na prvi pogled ne moguca... Mislila sam da je to samo filmska scena bez koje ni jedna holivudska sapunica ne moze. Ali evo, sad verujem. Uverila sam se u to. Volim ga. Volim ga! Ici cu kroz Knez Mihajlovu i vikacu Volim te! Volim te! Ljudice misliti da sam luda, a zapravo sam konacno srecna. Konacno osecam kako je to biti neciji, kako je to voleti nekog, kako je kad se nekome predas bez pogovora, i uzivas u tome... Konacno shvatam cari ljubavi isprepletane sa BDSM-om. Kako je jako to osecanje, ta povezanost, te emocije. 

Dok sedim pred njim, dok ga gledam, dok ga mazim, dok lezim na njegovim grudima osecam se sigurnom, pazenom, mazenom, cuvanom, iako me bije i muci, iako sam njegova robinja. Ja znam da on mene voli. Ja znam da ce me voleti. Osecam to, i zato sam sigurna kraj njega. Mrzim kad sam ovako odvojena od njega. Mrzim kad nas 300km razdvaja, i kad ne mogu da osetim njegovu blizinu, njegov dodir ili samar, njegove ruke, njegov dah na mojoj kozi koja se jezi dok prstima prelazi po vratu. Nedostaje mi puno, i cekam trenutak kad ce me jako zagrliti na autobuskoj stanici kao da me nije video mesecima, godinama... Volim te trenutke neznosti kad se osecam kao njegova princeza koju ce voleti zauvek, koju ce maziti dok spava, i kojoj ce pricati najlepse stvari na svetu. 

Volim svog Gospodara onako kako bi jedna robinja trebala da voli... Samo je jedno ispravno, a to je da budem njegova bez ikakvih pogovora, da mu se pokoravam cak i u trenutcima kada to ne zelim, ali znam da cu ga voleti, i znam da ce on mene voleti jos jace, jos vise, i jos neznije. Znam kad bude legao smesticu svoju glavu na njegove grudi, i nezno ce da me miluje po kosi dok mi prica kako me voli, ili dok me ljubi najneznije sto zna. Za mene je moj Gospodar i moj Bog. Bog koga treba vise od svega, bez koga ne mogu, bez koga ne zelim i ne umem... 

Kat kad legnem, samo lezim, zamisljam stvari, sanjarim budna. Tako mi na pamet pada letelje kroz svemir, putavanje oko sveta za 80 dana, voznja balonom iznad Amazona, predivni jednorozi, krilata stvorenja kao sto su zmajevi... Cak nisam ni pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, vec sam samo sanjar koji cezne za apsolutnom slobodom.

Po nekad, dok setam gradom, zamisljam sebe kako hodam po oblacima, kako gledam ljude sa visine dok uzurbano hodaju na posao, voze kao manijaci, sede u nekom cosku sa iglom u veni... Zamisljam svet kao carobno mesto, puno mira, bez terorizma, bez ratova, bez nasilja, bez mrznje i ljubomore. 

Vidim sebe na hraley davidsonu, kako mi kosa leti metar iza mene dok vozim po nekom autoputu gde nema nikog oko mene, samo mozda po koja pustinjska lisica, ili orao iznad moje glave kako siri krila i pokazuje ljudima sta znaci sloboda. Dok sa uzivanjem gledam predele oko sebe ne razmisljam ni o cemu, samo uzivam u voznji, svetu, zivotinjama, i miru. 

A onda ustanem, pogledam kroz prozor i vidim kisu, dva momka koja se biju, i molim Boga da ne potegnu nozeve, macku koja bezi od psa, i shvatim da je bolje da se vratim u krevet i sanjarim budna...

Koliko dugo treba cekati na nesto do cega vam je stalo? Da li uopste treba cekati, i da li uopste vredi cekati? Da li je to to toliko bitno, da ga tako dugo cekas...

Na prvo iskustvo u BDSM-u sam cekala 7 godina, jer sam bila maloletna, a kod nas su veze sa maloletnicama kaznjive. Ne bi valjalo da oteram nekog u zatvor xD iskreno nisam se pokajala nikad sto sam bilo sta od BDSM-a probala i planiram jos puno toga da probam. Za to mora da se zahvalim svom prvom domu, koji je zaista bio izuzetno pazljiv prema meni, i koji me je sasvim postepeno ucio kako da budem prava subica. Nikada mi nece biti zao sto sam cekala tako dugo, tek sada pocinjem da vidim BDSM onakvim kakav je zaista. 

Zapravo, osobe koje nisu u tome, nikada nece razumeti pravu car BDSM-a. Mislite da je to uzmes bic i sibajte se... Mnogo, mnogo je dublje od toga. Poverenje, sigurnost, osecajnost, povezanost. BDSM veze su stvarno prave veze, pune emocija, pune iznenadjenja, pune divnih trenutaka, divnih trenutaka. U takvim vezama nema straha od prevara, ne poverenja, ili onih problema kao u klasicnim vezama. Nema svadja, nema prepirki, nema rasprava. Za mene, BDSM postao je zivot, ali to ne znaci da sam u tome 24 sata dnevno 365 dana u godini. BDSM je samo dodatak zivotu koji ga poboljsava do maximuma. 

Mi nismo frikovi, mi smo samo ljudi koji volimo malo drugacije stvari u krevetu. Nemojte da nas osudjujete zbog toga

  U zadnje vreme me ljudi stalno pitaju da li sam dobro. Kako da im dam odgovor na to pitanje ako ni ja ne znam da li sam dobro? Bas bih volela da meni odgovori neko na to pitanje...

   Dok sam danas polako isla kuci pesaka kroz centar grada bila sam toliko izgubljena da nisam videla gde hodam, koga udaram i da li se saplicem. Bilo mi je muka od tolikih razocarenja, bila sam tuzna i skrhana, i vec nedelju dana sam takva. Depresija mi se jako brzo blizi, ali pokusavam da uhvatim zadnji voz koji je na peronu i odavno me ceka. Samo treba da odlucim, biti srecan sa onim sto imas, i sto ces imati, ali osecati supljinu zbog nedostatka nekih stvari, ili pustiti voz da uz jak zvizduk masinovodje ode kroz noc, ostavljajuci me na peronu, samu, dok lutam po mraku prepipavajuci zidove ne bih li nasla ono sto trazim, i ono sto me do maximuma ispunjava.

   Ovako se osecaju ljudi koji uzivaju u carima BDSM-a. Neki imaju zivot koji moze da bude odlicno protraceno vreme sa vanila partnerom koji nema pojma sta vi volite zapravo, zivotariti bez nekih vecih problema, zaposliti se u nekoj drzavnoj firmi, cuvacete jedno, dva deteta kako je to obicaj kod nas, docekacete penziju, i to je vas ispunjeni zivot? Varate zenu ili muza, radite svima iza ledja, ne ispunjeni ste. Ljudi u BDSM-u nalaze savrsenstvo, razumevanje, ljubav, emocije u punom obliku, strast, poverenje, zivot, i sve to u jednoj vezi, bez prevara i bez srama, sa partnerom kog vole iz dubine duse. Ponose se onime sto jesu, i onime sto imaju sa partnerom. Povezani su do tancina, i veruju jedno drugom bezgranicno. Ljudi u vanila vezama to nikad nece imati.

  Ja sam zamisljena, jer sam u dilemi. Da li da udjem u voz od vanille, i protracim zivot nekim povrsnim glupostima, prevarama, lazima, ili da tumaram po mraku gazeci po trnju, udarajuci u stubove, puzeci na kolenima, ali bar srecna, ispunjena, i zadovoljna onim sitnicama koje mi pruzaju spokajan zivot.

  Moj zivot je zivot subice, koliko god bila u zivotnim dilemama, subica iz mene nece izaci, mogu samo da je krijem, potiskujem, i tugujem zbog toga, da glumim da sam srecna, a da nisam, da  lazem sve, da ne znam nikog oko sebe. Ja ipak biram tezi put, ali biram i srecu, biram poverenje, biram strast i vezanost za nekog. Lepo je biti subica,nema vece slobode od toga.