Oluja

Koliko dugo treba cekati na nesto do cega vam je stalo? Da li uopste treba cekati, i da li uopste vredi cekati? Da li je to to toliko bitno, da ga tako dugo cekas...

Na prvo iskustvo u BDSM-u sam cekala 7 godina, jer sam bila maloletna, a kod nas su veze sa maloletnicama kaznjive. Ne bi valjalo da oteram nekog u zatvor xD iskreno nisam se pokajala nikad sto sam bilo sta od BDSM-a probala i planiram jos puno toga da probam. Za to mora da se zahvalim svom prvom domu, koji je zaista bio izuzetno pazljiv prema meni, i koji me je sasvim postepeno ucio kako da budem prava subica. Nikada mi nece biti zao sto sam cekala tako dugo, tek sada pocinjem da vidim BDSM onakvim kakav je zaista. 

Zapravo, osobe koje nisu u tome, nikada nece razumeti pravu car BDSM-a. Mislite da je to uzmes bic i sibajte se... Mnogo, mnogo je dublje od toga. Poverenje, sigurnost, osecajnost, povezanost. BDSM veze su stvarno prave veze, pune emocija, pune iznenadjenja, pune divnih trenutaka, divnih trenutaka. U takvim vezama nema straha od prevara, ne poverenja, ili onih problema kao u klasicnim vezama. Nema svadja, nema prepirki, nema rasprava. Za mene, BDSM postao je zivot, ali to ne znaci da sam u tome 24 sata dnevno 365 dana u godini. BDSM je samo dodatak zivotu koji ga poboljsava do maximuma. 

Mi nismo frikovi, mi smo samo ljudi koji volimo malo drugacije stvari u krevetu. Nemojte da nas osudjujete zbog toga

  U zadnje vreme me ljudi stalno pitaju da li sam dobro. Kako da im dam odgovor na to pitanje ako ni ja ne znam da li sam dobro? Bas bih volela da meni odgovori neko na to pitanje...

   Dok sam danas polako isla kuci pesaka kroz centar grada bila sam toliko izgubljena da nisam videla gde hodam, koga udaram i da li se saplicem. Bilo mi je muka od tolikih razocarenja, bila sam tuzna i skrhana, i vec nedelju dana sam takva. Depresija mi se jako brzo blizi, ali pokusavam da uhvatim zadnji voz koji je na peronu i odavno me ceka. Samo treba da odlucim, biti srecan sa onim sto imas, i sto ces imati, ali osecati supljinu zbog nedostatka nekih stvari, ili pustiti voz da uz jak zvizduk masinovodje ode kroz noc, ostavljajuci me na peronu, samu, dok lutam po mraku prepipavajuci zidove ne bih li nasla ono sto trazim, i ono sto me do maximuma ispunjava.

   Ovako se osecaju ljudi koji uzivaju u carima BDSM-a. Neki imaju zivot koji moze da bude odlicno protraceno vreme sa vanila partnerom koji nema pojma sta vi volite zapravo, zivotariti bez nekih vecih problema, zaposliti se u nekoj drzavnoj firmi, cuvacete jedno, dva deteta kako je to obicaj kod nas, docekacete penziju, i to je vas ispunjeni zivot? Varate zenu ili muza, radite svima iza ledja, ne ispunjeni ste. Ljudi u BDSM-u nalaze savrsenstvo, razumevanje, ljubav, emocije u punom obliku, strast, poverenje, zivot, i sve to u jednoj vezi, bez prevara i bez srama, sa partnerom kog vole iz dubine duse. Ponose se onime sto jesu, i onime sto imaju sa partnerom. Povezani su do tancina, i veruju jedno drugom bezgranicno. Ljudi u vanila vezama to nikad nece imati.

  Ja sam zamisljena, jer sam u dilemi. Da li da udjem u voz od vanille, i protracim zivot nekim povrsnim glupostima, prevarama, lazima, ili da tumaram po mraku gazeci po trnju, udarajuci u stubove, puzeci na kolenima, ali bar srecna, ispunjena, i zadovoljna onim sitnicama koje mi pruzaju spokajan zivot.

  Moj zivot je zivot subice, koliko god bila u zivotnim dilemama, subica iz mene nece izaci, mogu samo da je krijem, potiskujem, i tugujem zbog toga, da glumim da sam srecna, a da nisam, da  lazem sve, da ne znam nikog oko sebe. Ja ipak biram tezi put, ali biram i srecu, biram poverenje, biram strast i vezanost za nekog. Lepo je biti subica,nema vece slobode od toga.