Oluja

Daleko sam od doma... Mislim na kucu, ognjiste, mesto pored osobe koju volim, a ne na Doma u BDSM svetu. Nije on meni Dom, on je meni Gospodar. I volim ga bezgranicno. Volim ga najvise na svetu, i ne znam sta bih bez njega radila.

On je jedna od onih pravih, iskrenih ljubavi. Mislila sam da je ljubav na prvi pogled ne moguca... Mislila sam da je to samo filmska scena bez koje ni jedna holivudska sapunica ne moze. Ali evo, sad verujem. Uverila sam se u to. Volim ga. Volim ga! Ici cu kroz Knez Mihajlovu i vikacu Volim te! Volim te! Ljudice misliti da sam luda, a zapravo sam konacno srecna. Konacno osecam kako je to biti neciji, kako je to voleti nekog, kako je kad se nekome predas bez pogovora, i uzivas u tome... Konacno shvatam cari ljubavi isprepletane sa BDSM-om. Kako je jako to osecanje, ta povezanost, te emocije. 

Dok sedim pred njim, dok ga gledam, dok ga mazim, dok lezim na njegovim grudima osecam se sigurnom, pazenom, mazenom, cuvanom, iako me bije i muci, iako sam njegova robinja. Ja znam da on mene voli. Ja znam da ce me voleti. Osecam to, i zato sam sigurna kraj njega. Mrzim kad sam ovako odvojena od njega. Mrzim kad nas 300km razdvaja, i kad ne mogu da osetim njegovu blizinu, njegov dodir ili samar, njegove ruke, njegov dah na mojoj kozi koja se jezi dok prstima prelazi po vratu. Nedostaje mi puno, i cekam trenutak kad ce me jako zagrliti na autobuskoj stanici kao da me nije video mesecima, godinama... Volim te trenutke neznosti kad se osecam kao njegova princeza koju ce voleti zauvek, koju ce maziti dok spava, i kojoj ce pricati najlepse stvari na svetu. 

Volim svog Gospodara onako kako bi jedna robinja trebala da voli... Samo je jedno ispravno, a to je da budem njegova bez ikakvih pogovora, da mu se pokoravam cak i u trenutcima kada to ne zelim, ali znam da cu ga voleti, i znam da ce on mene voleti jos jace, jos vise, i jos neznije. Znam kad bude legao smesticu svoju glavu na njegove grudi, i nezno ce da me miluje po kosi dok mi prica kako me voli, ili dok me ljubi najneznije sto zna. Za mene je moj Gospodar i moj Bog. Bog koga treba vise od svega, bez koga ne mogu, bez koga ne zelim i ne umem... 

Kat kad legnem, samo lezim, zamisljam stvari, sanjarim budna. Tako mi na pamet pada letelje kroz svemir, putavanje oko sveta za 80 dana, voznja balonom iznad Amazona, predivni jednorozi, krilata stvorenja kao sto su zmajevi... Cak nisam ni pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, vec sam samo sanjar koji cezne za apsolutnom slobodom.

Po nekad, dok setam gradom, zamisljam sebe kako hodam po oblacima, kako gledam ljude sa visine dok uzurbano hodaju na posao, voze kao manijaci, sede u nekom cosku sa iglom u veni... Zamisljam svet kao carobno mesto, puno mira, bez terorizma, bez ratova, bez nasilja, bez mrznje i ljubomore. 

Vidim sebe na hraley davidsonu, kako mi kosa leti metar iza mene dok vozim po nekom autoputu gde nema nikog oko mene, samo mozda po koja pustinjska lisica, ili orao iznad moje glave kako siri krila i pokazuje ljudima sta znaci sloboda. Dok sa uzivanjem gledam predele oko sebe ne razmisljam ni o cemu, samo uzivam u voznji, svetu, zivotinjama, i miru. 

A onda ustanem, pogledam kroz prozor i vidim kisu, dva momka koja se biju, i molim Boga da ne potegnu nozeve, macku koja bezi od psa, i shvatim da je bolje da se vratim u krevet i sanjarim budna...